Белешке проповедника

Поглавље 2

Први људи на Земљи

У Библији Бог говори о томе да је најпре створио звезду, Сунце, затим планету „из воде и водом“, погодну за живот, омогућио појаву копна, створио на њему биљке, животиње, рибе и птице. И на самом крају Свог стварања створио је човека по Свом обличју и подобију.

Човек је по спољашњем изгледу сличан неким животињама, али човек не припада ниједној класи нити врсти животиња. Човек је биће одвојено од целокупног осталог животињског света.

Ниједна животиња никада није подигла жртвеник нити саградила грађевину ради поклоњења некоме или нечему. То говори о човековој потреби за духовном сфером. У животињском свету ниједна врста нити породица нема такву потребу.

Библија нам открива да човек није само физичко и душевно биће, већ и духовно. Ми можемо да делујемо у духовном свету.

Треће поглавље књиге Постања описује догађаје који се не могу објаснити научним терминима. Разговор са Богом, два дрвета која се по спољашњем изгледу нису разликовала једно од другог, али је једно доносило проклетство, а друго давало вечни живот.

Ниједно од та два дрвета није било отровно, нити су њихови плодови тровали организам. Међу њима је постојала духовна разлика.

Ниједна животиња није била створена по обличју и подобију Створитеља нашег света. Човек се разликује од свих животиња, риба и птица по томе што ми, људи, осим тела и психе, имамо и дух, који животиње немају.

Свет у којем живимо, уопштено посматрано, дели се на три основне целине које међусобно делују једна на другу.

Духовни свет — према библијској теорији, „почетак свега“; душевни свет — сопствено доживљавање и процењивање себе као личности и комуникација са другим личностима; физички свет — који упознајемо и са којим ступамо у интеракцију посредством својих чула (вида, мириса, слуха, укуса и додира).

Покушаћу да укратко, колико је то могуће, опишем ова међусобна деловања.

Човек, као и његов Бог-Створитељ, делује у све три целине нашег света (духовне личности у телу). Богу, као Узроку свих и свега, лакше је да управља свиме из духовног света. Ми, људи, преко Адама смо лишени такве привилегије, па зато живимо на Земљи лишени славе и силе Божје.

Анђели, према библијском схватању, делују само у духовној и душевној целини (духовне личности без тела).

Постоје анђели верни Богу, али постоје и анђели који су се побунили против Божје владавине (демони), који ипак без Божје воље не могу ништа да предузму.

Животиње, птице и гмизавци делују у физичкој и душевној целини.

Управо зато ми животиње видимо и понекад их разумемо, док анђеле не видимо и никако не можемо да их опажамо својим чулима, већ само кроз снове, и то не по сопственој жељи.

Биљке имају само тело у физичком свету.

Ева је разговарала са змијом. Пре пада у грех људи су разговарали са животињама и чули њихове одговоре. Јер још нису били лишени „славе Божје“ (Римљанима 3:23).

После греха у Едемском врту човек је престао да разуме животиње. Човеков дух је умро за заједништво са Богом.

Човек је добровољно предао власт над собом ономе који је стајао иза Змије — палом анђелу, Луциферу.

На Земљи не постоји стање без власти: или си роб греха и сам ћеш одговарати за своје преступе, или си слуга Божји кроз Исуса Христа, за вечни живот с Њим.

„... јер сви сагрешише и изгубили су славу Божју.“ (Римљанима 3:23)

„Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.“ (Проповедник 7:20)

„Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу, Господу нашем.“ (Римљанима 6:23)

„Ко има Сина Божјег, има живот; ко нема Сина Божјег, нема живот.“ (1. Јованова 5:12)

Поглавље 3

Вера у Бога

Вера у Бога се сама по себи не јавља ни код кога. Уосталом, исто је и код животиња. Ниједна животиња у мору, на копну или на небу никада није градила место за поклоњење Богу. Пророку Исаији Бог говори: „Потражише ме који не питаху за ме; нађоше ме који ме не тражаху“ (Исаија 65:1).

Зашто ја верујем Библији? Зато што сам увидео да је у Библији написана истина о прошлости, садашњости и будућности.

Сам почетак човекове вере у Бога потиче из Едемског врта. Бог је свакога дана, пре човековог пада у грех, разговарао с њим. Причао је човеку како је створио наш земаљски Дом. Вера Адама и Еве изграђивала се кроз њихов однос са својим Створитељем.

Живећи у Рају, први људи нису разумели шта су „добро и зло“. Све животиње, без изузетка, храниле су се биљкама, а човеку је за храну било одређено семење свих трава, жбунова и дрвећа.

Није било надметања, није било потребе за страхом да ће неко човека појести или убити. Временски услови били су идеални: топла, влажна клима на читавој Земљи. Није било смене годишњих доба. Једном речју — Рај.

После искушења и човековог пада у грех, прво што је човек изгубио било је заједништво са Богом. Сва физичка лишавања која су задесила Адама и Еву нису се могла ни упоредити са тим губитком.

Али Бог је објаснио како се заједништво с Њим може привремено обновити. Једногодишње јагње, без мрље и мане, на жртвенику — као жртва паљеница за опроштење грехова, и пут ка заједништву с Њим привремено је отворен.

Адаму и Еви родила су се деца, којој је отац објашњавао зашто је сваког седмог дана приносио жртве паљенице. Такође им је причао о заједништву које је имао са Богом пре греха.

У четвртом поглављу књиге Постања (Почетак), у последњем стиху, написано је: „... тада се поче призивати име Господње.“

На многим местима у Светом писму говори се о призивању имена Господњег (1. Мојсијева 12:8; 13:4; 21:33; 26:25; 33:20).

Шта то значи?

Приликом приношења жртава од „чистих“ животиња окупљала се цела породица и приносиле су се жртве за све. Певале су се песме у славу Бога, а готово увек то је било праћено и плесом. Такве свечаности редовно су се одржавале све до изласка синова Израиљевих из Египта.

Такође, пре Потопа постојале су две лозе које су потицале од Адама и Еве: Ситова лоза — поклоници Бога, и Каинова лоза — безбожници.

Захваљујући Ситовој лози, данас можемо у општим цртама да замислимо како је Бог стварао Небо и Земљу, а такође знамо шта се дешавало са цивилизацијом пре свеопштег Потопа.

Потоп је преживело само осморо људи — Ноје, његова три сина и њихове жене.

Задивљујућа чињеница: Ноје је имао три сина, а на Земљи данас живе три основне људске расе: Африканци, источни народи и европеиди. Разлике су само спољашње, али сви ми заједно чинимо људски род који потиче од једног претка — Адама.

То говори о томе да је пре свеопштег Потопа постојала високоразвијена цивилизација која је изазвала трајне промене у људском геному, стварајући људе толико прекрасне и различите по спољашњем изгледу.

Библија пише: „Ноје роди три сина.“

Као што знамо, ниједан мушкарац на Земљи не може да рађа. Сваки мушкарац за рађање деце има „помоћницу“ — жену. Она рађа децу своме мужу.

Зато, ако у Библији пише да је мушкарац родио сина, то се односи на васпитавање детета у породици. И није важно да ли је дете рођено у породици или је примљено са стране — мушкарац је одговоран за децу у својој породици.

Моја верзија о Ноју је следећа: до своје петстоте године није имао деце. То не значи да Ноје није имао животну сапутницу. То такође говори да је Ноје био веран својој жени током дугих векова, упркос томе што та породица није могла да има сопствену децу.

У Библији читамо да су се Ноју сва три сина појавила у истој години, када је напунио пет стотина година.

По мом мишљењу, то су била усвојена деца.

У Библији читамо да је у Нојево време људско друштво „пило грех као воду“, а деца коју је Ноје примио у своју породицу била су спасавана од судбине за коју су била рођена та генетски измењена новорођенчад.

За Ноја та деца нису била робови нити украс. Према њима се односио као отац који воли своју децу.

Зато је Бог одредио Ноја као „праведног у свом нараштају“, верног својој жени и човека који је прихватио туђу, измењену децу као своју рођену.

Друштво такве високоразвијене цивилизације, у којем се неверство према жени није сматрало грехом, а према вештачки створеним људима поступало се као према робовима и украсима дома, било је Ноју одвратно.

Исус је рекао: „Јер као што је било у време Нојево, тако ће бити и долазак Сина Човечијег.“ (Матеј 24:37)

И наша цивилизација се полако, али сигурно приближава „стандардима“ претпотопног, високоразвијеног грешног друштва, које је због својих грехова било спрано водама Потопа, попут нечистоће у нужнику, упркос научним достигнућима у свим областима науке и научних дисциплина.

Бог је Судија и Законодавац, а такође и Власник Сунчевог система у којем се налази наша планета.

И Њему није свеједно шта ми, као друштво, радимо на Земљи.

После Потопа, сваки од синова изабрао је своју страну света и кренуо у том правцу. Јафет је отишао на исток, од њега потичу сви источни народи. Хам је отишао на југ. Од њега потичу сви народи Африке, као и сви народи који насељавају острва Индијског и Тихог океана. Сим је остао уз Ноја, од њега потичу сви народи Блиског истока, Европе и Индије.

Северну и Јужну Америку касније су населили Јафетови синови, а такође и читава Азија, од Кинеског мора до обала Северног леденог океана, насељена је Јафетовим потомцима.

Код свих народа сачувала се легенда о свеопштем Потопу и ковчегу на којем се спасла једна породица. Такође се преносила и вера у једног Бога. Преносила се с колена на колено, али је временом обрастала филозофским учењима и нагађањима.

Тако у Индији, са њеним огромним бројем становника, долази по један бог на свака три човека (на једну породицу). У Кореји и Јапану обожавају све са чиме се сусрећу у животу.

Али зашто се јеврејска религија разликује од свих осталих?

У књизи Поновљених закона, у четвртом поглављу, Сам Бог даје одговор на питање: зашто су управо Јевреји и јудејска религија изнад свих осталих веровања и филозофија.

„Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од онога дана кад створи Бог човека на земљи, и од једнога краја неба до другога, је ли кад било овако велико дело, или се чуло што такво?

Је ли кад чуо који народ глас Бога који говори усред огња, као што си ти чуо и остао жив?

Или је који бог покушао да дође и узме себи народ из другога народа искушењима, знацима и чудесима, ратом, руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је све то учинио за вас Господ Бог ваш у Мисиру на ваше очи?

Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другога осим Њега.

С неба ти је дао да чујеш глас Његов да би те научио, и на земљи ти је показао велики огањ Свој, и чуо си речи Његове усред огња.

И зато што је љубио оце твоје, изабрао је семе њихово после њих, и извео те Сам великом силом Својом из Мисира.“ (5. Мојсијева 4:32–37)

У књизи Постања, после описа свеопштег Потопа и његових последица, следи и опис живота Аврама и његове породице.

Бог склапа завет са Аврамом, обећавајући да ће се вековима бринути о његовим потомцима, бирајући за Своју својину будући народ који ће потећи од Саре и Аврама, мењајући им имена у „Авраам и Сара“.

Отац мноштва и мајка великог народа.

Приликом изласка Израиљаца из Египта, на гори Хорив, која се назива и Синај, Бог је лично сишао на гору пред очима милион и по људи који су дошли до ње.

Да би организовао и установио основе познавања Бога и поклоњења Богу.

Ниједно божанство других народа никада није учинило нешто слично. Све се сводило на филозофска учења.

А у одређено време послао је Свога Сина у људском телу, да принесе жртву за Адамов грех, како би нам даровао не привремено заједништво с Њим, већ вечно искупљење и вратио нам оно рајско заједништво с Њим које је Адам имао пре греха.

И обратите пажњу: Бог, од самог стварања света па све до наших дана, све чини на Своју иницијативу.

Нико без Њега не може веровати у Њега.

„Тако, дакле, вера бива од слушања, а слушање речју Божјом.“ (Римљанима 10:17)

Твоја реакција на Његову Реч одређује даље Божје поступање.

„Али иде час, и већ је настао, када ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце. Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.“ (Јован 4:23–24)

„... оне које си Ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо.“ (Јован 17:12)

Бог, видећи нашу реакцију на Своју Реч, доводи нас Исусу да бисмо прихватили Његову жртву и благодат.

Али када се то дешава и на који начин, ми то чак и не примећујемо нити видимо.

Међутим, вера се у нама рађа само захваљујући Речи Божјој коју смо чули.

Реч Божја је попут семена које, када падне у нашу душу, настоји да проклија.

Ако је земљиште добро (срце), семе расте и пушта корење.

Ако је земљиште утабано као пут (окорело срце), семе бива одбачено, а Бог чека следећу „сетву“.

У тринаестом поглављу Јеванђеља по Матеју Исус објашњава овај принцип.

„А вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих.“ (Јеврејима 11:1)

Када је твој ум заокупљен Речју Божјом, онда, сходно томе, очекујеш и Божје деловање у свом животу.

То и јесте вера која долази од Бога, по Његовој Речи.

Поглавље 4

Бог говори свима на исти начин

Бог је Створитељ свега што видимо и што нас окружује (1. Мојсијева 1:1). Он је Створитељ анђела, људи, животиња и свих биљака на Земљи, као и планета, звезда, сазвежђа и читаве Васељене.

Будући да је Бог над боговима, Господар над господарима, Владар над владарима, и да под Својом управом има све што се назива областима и територијама (у васељенским размерама), било је неопходно да СВЕ ограничи законима. Ми их називамо физичким законима. Такође постоје и закони духовног света (али сада није реч о томе).

Читава Васељена живи, креће се и постоји по тим законима. У супротном, ништа не би могло да постоји нити да међусобно делује.

Дакле, будући да је Законодавац, Он и Сам мора да поштује Своје законе, односно да буде одговоран, поштен, искрен и отворен према Свом створењу.

„Јер рекох: Довека је утврђена милост; на небесима си утврдио истину Своју.“

„Јер што се може дознати за Бога, познато је њима, јер им је Бог јавио. Јер што се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и Божанство, да немају изговора.“ (Псалам 88:3; Римљанима 1:19–20)

И судећи по Божјим делима у прошлости, Он није само Одговоран и Искрен, већ је и Пун љубави и Милостив, што је од великог значаја за целокупну заједницу и друштво анђела и људи. Тиме свима показује пример који треба следити.

„... узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене; јер сам Ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.“ (Матеј 11:29)

„А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и сотона.“ (Јов 1:6; 2:1)

Противник Бога, који се побунио против Њега, има приступ Божјем савету и утиче на судбине људи.

Ево још једног места у Светом писму које показује да је Бог поштен и отворен према свима, чак и према Својим непријатељима:

„А он рече: Зато чујте реч Господњу: видех Господа где седи на престолу Свом, а сва војска небеска стајаше Му с десне и с леве стране.

И рече Господ: Ко ће преварити Ахава, цара Израиљевог, да отиде и погине код Рамота Галадског? И један говораше овако, а други онако.

Тада изиђе један дух и стаде пред Господа и рече: Ја ћу га преварити.

А Господ му рече: Како?

А он рече: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.

А Господ му рече: Преварићеш га и успећеш; иди и учини тако.

Зато сада, ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тих твојих пророка, а Господ је изрекао зло по тебе.“ (2. Дневника 18:18–22)

Анђели који служе Господу неће лагати нити се претварати. Дух лажи је анђео сатанинског царства.

То значи да је Ахав бирао пророке који су говорили оно што је пријало његовим ушима. Обмањивао је самога себе, а његови путеви одвели су га у смрт.

„С милостивим поступаш милостиво, с човеком искреним искрено, с чистим чисто, а с лукавим по лукавству његовом...“ (Псалам 17:26–27)

Ево још једног места у Светом писму из којег се види да Свевишњи Бог у Својим плановима узима у обзир и мишљење противника:

„А Господ рече: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. А Ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.“ (Лука 22:31–32)

И из Светог писма знамо шта после суда очекује онога ко се противи Богу и упорно остаје у својим безакоњима: „Ад и огњена геена“, припремљени за ђавола и његове анђеле.

„И ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година, и баци је у бездан, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена.“ (Откривење 20:2–3)

Како Бог говори, посебно човеку?

1) Библија, 66 књига (39 књига Старог завета и 27 књига Новог завета). Библија се још назива Божја реч или Свето писмо, што она и јесте — записана Реч од Бога (Галатима 3:19; Јеврејима 2:2; 2. Петрова 1:19–21).

2) На окупљању верника који верују у Бога Библије, када говоре о Богу и Његовој Речи (Псалам 88:6; Матеј 18:19; Лука 24:14–16).

„... и предан преко анђела руком посредника.“ (Галатима 3:19)

„Јер ако је реч коју су анђели говорили била тврда, и сваки преступ и непослушност примио праведну плату...“ (Јеврејима 2:2)

„И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамноме месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.

И ово знајте најпре да ниједно пророштво Писма не бива по своме казивању.

Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светога Духа говорише свети Божји људи.“ (2. Петрова 1:19–21)

„И небеса ће хвалити чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју у сабору светих.“ (Псалам 88:6)

„Још вам кажем заиста: Ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац Мој Који је на небесима.

Јер где су два или три сабрана у име Моје, онде сам Ја међу њима.“ (Матеј 18:19–20)

Поглавље 5

Противник Бога и непријатељ људских душа

Једини разлог због којег те Бог воли, мој драги читаоче, јесте то што си створен по Његовом обличју и подобију. То је уједно и разлог због којег противник Бога — ђаво — мрзи тебе и твој живот.

Противник те мрзи зато што си створен по обличју и подобију Свевишњег, и када те види, ти га подсећаш на Бога.

Никада не потцењуј Божјег противника, он је у сваком погледу јачи од тебе. Једино што можеш да му супротставиш јесте да у молитви завапиш Исусу Христу за помоћ. Исус ће, на твоју молбу за помоћ, послати заштиту и помоћ. И никако другачије.

Дакле, ко је он — противник? Његово име је Син Зоре, или Син Свитања. О њему се говори у књигама пророка Језекиља и Исаије.

„... Овако вели Господ Господ: Ти си печат савршенства, пун мудрости и савршен у лепоти.

Био си у Едему, врту Божјем; покривало те је свако драго камење: рубин, топаз и дијамант, хризолит, оникс, јаспис, сафир, карбункул и смарагд, и злато. Све што је било вешто усађено у твоја лежишта и нанизано на тебе било је припремљено онога дана када си створен.

Ти си био помазани херувим заклањач, и Ја сам те поставио за то; био си на светој гори Божјој, ходао си посред огњеног камења.

Савршен си био на путевима својим од дана када си створен, док се у теби не нађе безакоње.

Од мноштва твоје трговине испунила се твоја унутрашњост неправдом, и ти сагреши; зато те збацих као нечистог с горе Божје и протерах те, херувиме заклањачу, испосред огњеног камења.

Срце ти се узохоли због лепоте твоје, и због таштине своје уништио си мудрост своју; зато ћу те бацити на земљу, пред царевима ћу те изложити срамоти.

Мноштвом својих безакоња, неправедном трговином својом, оскрнавио си своја светилишта; зато ћу извести огањ из твоје средине, који ће те прождрети, и претворићу те у пепео на земљи пред очима свих који те гледају.

Сви који су те познавали међу народима запрепастиће се због тебе; постаћеш ужас, и неће те бити довека.“ (Језекиљ 28:12–19)

„Пакао се доле узбурка због тебе, да те дочека при твом доласку; пробуди због тебе мртве силнике, све вође земаљске; подиже са њихових престола све цареве незнабожачке.

Сви ће они проговорити и рећи ти: Зар си и ти постао немоћан као ми? Зар си и ти постао сличан нама?

У пакао је бачена гордост твоја, са свом буком твојом; под тобом се простиру црви, и црви су ти покривач.

Како паде с неба, звездо Данице, сине Зоре! Како се разби о земљу, ти који си газио народе!

А говорио си у срцу своме: Уздићи ћу се на небо, изнад звезда Божјих подићи ћу престо свој, и сешћу на гори зборној, на крајњем северу.

Уздићи ћу се изнад висина облачних, изједначићу се са Свевишњим.

Али си оборен у пакао, у дубине преисподње.

Они који те виде загледају се у тебе и размишљају о теби: Зар је то онај човек који је потресао земљу и уздрмавао царства?

Који је васељену претварао у пустињу и рушио њене градове, који своје заробљенике није пуштао кућама?

Сви цареви народа, сви почивају у слави, сваки у својој гробници.

А ти си избачен изван свога гроба као презрена грана, као одећа побијених, мачем прободених, које бацају у камене јаме; ти си као погажен леш.

Нећеш се с њима сјединити у гробу, јер си опустошио своју земљу и побио свој народ; довека се неће помињати потомство злочинаца.“ (Исаија 14:9–20)

Из ових одломака Светог писма видимо ко је он био, шта је учинио и шта је постао.

Био је херувим заклањач и Божји претеча, као што је Јован Крститељ био претеча Исуса.

Ишао је испред Бога и припремао друге анђеле за сусрет са Богом. Када би угледали тог херувима, сви су знали да ће ускоро доћи Господ Бог Свевишњи.

Такође је помагао другим анђелима у усклађеном обављању њихових послова, како би се приликом појављивања Свевишњег све одвијало уредно и складно.

Њему је такође била дата власт да располаже Божјим ресурсима.

Био је попут Јосифа код фараона, који је у своје време управљао читавим Египтом, иако је био фараонов роб.

И ево још једног разлога због којег мрзи Јевреје, изабрани народ, и хришћане који су пошли за Христом — зато што ћемо ми заузети његово место у Царству Бога и Јагњета и „ходати посред огњеног камења“.

Не претендујем ја на та „слободна места“ у Божјем Царству, јер је Сам Исус, Син Божји, рекао:

„Тада ће рећи Цар онима што Му стоје с десне стране: Ходите, благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света.“ (Матеј 25:34)

Зашто је некадашњи Син Зоре постао такав?

У њему се родила мисао: „Да заузмем место Створитеља.“

Сама та мисао представља потпуно безумље (то је исто као избити ослонац на којем стојиш), а он је смишљао план како да то оствари (дворски преврат).

Али Бог не само да даје живот или оживљава — Он Сам јесте Живот.

Гордост и охолост уништиле су мудрост некадашњег херувима, коју му је Бог даровао. Обманом и клеветом повео је за собом део анђела, а на дан побуне био је прогнан, заједно са свим својим следбеницима, у пакао преисподњи (Откривење 12:4).