скачать книгу бесплатно
Из историjе албанског народа
Андрей Тихомиров
Албанци су народ коjи населава Албаниjу, Косово (Русиjа не признаjе Косово као посебну државу), Македониjу, Србиjу, Црну Гору, албанске диjаспоре постоjе и у другим землама, посебно у Италиjи, Немачкоj, Шведскоj, Францускоj и другим землама. Према диjалектима албанског jезика и етнографским обележjима, Албанци се деле на Геге (на северу Шкипениjа на Гхег диjалекту) и Тоске (на jугу Шкипериjа на Тоском диjалекту). Од антрополошких типова код Албанаца преовлаhуjе брахикефални (динарски или jадрански антрополошки тип) (нарочито на северу и истоку). Назив "Албанци" можда потиче од речи албус – "бео" на латинском и алп – "висока планина", келтске речи. Односно, назив „Албанци“ за друге народе могао би значити становнике белих високих планина. На врховима планина често можете видети бели снег, ледене капе. Албанци су Индоевроплани, блиски несталим Илирима, Месапима и Трачанима.
Андрей Тихомиров
Из историjе албанског народа
Грци: формиране народа, миграциjе
Грци (самоименоване Елини) народ коjи чини основно становништво Грчке, Кипра. Назив Грци су им у древности дали Римлани по имену jедног од малих племена елинских колониста на jугу Италиjе. Елински народ jе почео да се формира око 12. века пре н. е. услед мешана наjстариjих становника Грчке пеласга са ванземалцима из Мале Азиjе (тирсени, кариjци и др.), коjи су, у замену, изашли из степа Јужног Урала (где jе формирана наjстариjа индоевропска заjедница), и племена са севера-запада Балканског полуострва, коjа се тада састоjала углавном од четири племена: Ахеjаца, иониjаца, еолиjаца, дориjаца и неких других, маних.
Грци су били проводници високе цивилизациjе, имали су велики културни утицаj на суседне народе, стимулисали развоj материjалне производне код них и допринели распадану првобитног друштвеног поретка. Класно друштво настаjе пре свега тамо где се развиjало древно вештачко наводнаване, у областима уско повезаним са древним полопривредним цивилизациjама. Прелазак луди на нову друштвену формациjу био jе повезан са низом разлога, пре свега са развоjем прогресивних облика економиjе и технике. Ова страна лудске активности из доба класног друштва налази се у археолошким материjалима ширену грнчарске посуде, гвоздених полопривредних оруhа рада. Поред тога, археолошки материjал слика живописну слику живота класа. Са поjавом класног друштва повезано jе настане градова, изградна великих архитектонских обjеката, ширене писана, раниjе невиhена акумулациjа луксуза и поjава новца.
Наjважниjи подаци о различитим странама историjе формирана древног грчког народа налазе се у античкоj книжевноj традициjи коjи су дошли до нашег времена у мане или више пуном облику дела античких писаца, документарних извора: декрета, закона, уговора, посвеhена и сл.; материjалних споменика: остатака зграда, оруhа рада, оружjа, куhних предмета; подаци древног грчког jезика. Много нових у проучавану историjе г. дали су археолошка откриhа. Предузео ископавана брда Гиссарлык у Малоj Азиjи Г. Шлиман 1871. године. открио jе остатке древне троjе и низа насела коjа су раниjе постоjала. Приликом ископавана Микена и Тиринфа, Шлиман jе пронашао огроман материjал коjи омогуhава да се говори о посебноj микенскоj култури. Године 1900.енглески археолог Артур Еванс jе на месту древног Кносса пронашао остатке палате, што jе омогуhило да се говори о Критскоj култури коjа jе била стариjа од микенске.
Од броjа книжевних дела посебно су вредни радови грчких историчара. Античка историографиjа своjим коренима потиче од древног епоса, представленог познатим поемама као што су Илиjада и Одисеjа. Ови подаци о животу беотиjског селаштва периода формирана робовласничког друштва налазе се у поемама беотиjског песника Гесиода Труды и дни, Теогониjа.
Научне представе о крито-микенском периоду углавном се засниваjу на подацима археологиjе. Ракоплана су показала да почетак неолитске ере на териториjи Крита потиче од 6-5.милениjума пре н. е. у почетку и 1. половини 3. милениjума пре н. е. на Криту се примеhуjе прелаз од камена до бакра, а затим и до бронзе. Почетком 2.милениjума пре н. е. припадаjу наjстариjе зграде такозваних "палата" у Кнососу, коjе су представлале сложен комплекс парадних просториjа, радионица, складишта и сл., коjе су касниjе више пута преизграhене. Поред тога, и у касниjим периодима припадаjу остаци критских градова (у данашноj Турскоj) и насела. У наредним вековима материjална култура Крита, као што сведоче броjни налази високохудожевних производа, фреске, посуhе, оруhа за рад и сл., наставла да се развиjа. Њен раст припада другоj четвртини 2. милениjума пре н. е. на Балканском полуострву, почев од првих векова 2. милениjума пре н. е. е., под снажним утицаjем Крита формира се у Пелопоннесу (Микене, Тиринф и др.) и средноj Грчкоj такозвана микенска култура, коjа достиже своj наjвеhи развоj у време када култура на самом Криту веh улази у линиjу опадана. Носители ове културе су, изгледа, били преци грчких племена. Познати утицаj културе Крита има и на обали Мале Азиjе, где се развиjа такозвана троjанска култура са центром у граду Троjе. Ширеhи се широм Егеjског базена, критска култура добиjа нове карактеристике коjе разликуjу нене споменике од споменика откривених на самом Криту. То даjе разлог да се она више не назива културом jедног Крита, веh крито-микенском културом. Особени налази ствари крито-микенских типова пронаhени су на териториjи Египта, Сириjе, Палестине, на острву Кипру, обалама Сицилиjе и jужне Италиjе, Јужне Француске, обалама Црног мора. При таквим размерама териториjалног ширена крито-микенске културе, меhутим, били су обухваhени само ограничени кругови становништва. Очаjи ове културе коегзистираjу са много примитивниjим облицима материjалног живота веhине становништва ових териториjа. Упореhиване споменика Крита са споменицима Египта и Двуречких земала омогуhава да се претпостави да jе у 2.хиладугодишнем пре н. е. на Криту постоjало класно ропско друштво. Приближно од 14.до 13. века пре н. е. дале развиjено крито-микенске културе престаjе. Ерупциjа Санторина (Тире) око 1380 довело jе до тога да jе крито-микенска култура опала, оваj догаhаj jе поткопао веру у "моhне богове" меhу локалним становништвом, у многом уништио економиjу Древне Грчке, Крита, Египта. Краjем 2.и почетком 1. милениjума пре н. е. у области материjалне културе примеhуjе се познати род регрес. То jе било повезано са великим племенским покретима коjи су се поjавили на Балкану.
Поеме Гомера, чиjе стваране припада 8. и 7.веку пре н. е., представлаjу главни извор података о грчком друштву периода распадана првобитног заjедничког поретка jа сам роhена робовласничких односа. Поеме су се састоjале од песама, од коjих се свака могла изводити одвоjено, као самостална прича о том или том догаhаjу из живота нених jунака. Може се замислити да jе певач-причач (коjи се код древних Грка звао АЕД, а касниjе рапсод) на пирима био замолен да пева одреhене делове (песме) из дугих, насиhених различитим догаhаjима поема. Ако су они коjи су пили желели да чуjу о хероjским подвизима испод зидова древне Троjе, певач лот, звуци кифаре певали су о Троjанском рату коjи се разгорео измеhу "меднолатних" Ахеjаца (Грка), коjи су пловили из Грчке на "чернобоким бродовима" до обала Мале Азиjе, где се налазила прелепа "чврстостена" Троjа (Илион) и заштитници родног града, храбри троjански ратници.
Грчко друштво тог времена, у облику у коjем се одражава у поемама, наставла да чува родну структуру. Родови, фратриjе, као удружена неколико родова, и Фил (племена) су jош увек потпуно задржали своj значаj основних друштвених подела. Гомеровско друштво ниjе знало приватну своjину на землу, ниjе знало развиjен систем подела рада и развиjене размене, у нему jош ниjе био исцрплен обичаj крвне освете и наставили су да постоjе други елементи коjи су присутни општеиндоевропском родном строjу. Истовремено, у гомерском периоду гвожhе постепено постаjе главни метал (долази такозвани железни век, коjи потиче од древних Металлурга Јужног Урала), у чему jе изразила огромну предност гомерског друштва у пореhену са крито-микенским. Хозяйствени живот се заснивао на релативно веh високо развиjеноj полопривреди и сточарству. У целини, хомерско стопанство jе било природно-затворено. У поемама (главно у Одисеjи) у поjединачним случаjевима споменути су купци, али, као правило, то нису били Грци, веh финикиjци. Поjавили су се и професионални занатлиjе. Иако jе материjална култура овог периода у пореhену са крито-микенском стаjала на нижем нивоу, она jе наследила од претходног техничка достигнуhа као што су грнчарски круг, техника сликана ваза и др., што jе допринело далем развоjу заната. Развиjало се граhевинско дело, грнчарска техника, поморско дело. На овоj економскоj бази неизбежно jе дошло до распада древног родног поретка. Одвоjила се родна аристократиjа. Воjници-аристократи, за разлику од обичних дружинаца, борили су се на кочиjама коjе се први пут поjавлуjу на териториjи Јужног Урала. Племство добиjа веhину воjног плена. Она живи у великим куhама, са полопривредним землиштима, али jе у маси своjе становништво наставило да се састоjи од слободних землорадника. Меhу општинцима, с jедне стране, поjавливали су се луди коjи су изгубили своjе землиште, а са друге стране су се концентрисали у своjим рукама по неколико надела. На дну друштвене лествице стаjали су метанасти, луди коjи су из jедног или другог разлога прекинули везу са своjом заjедницом и зато су били лишени заштите, батрака и, коначно, робови. Ропство у гомерском друштву носило jе патриjархални карактер. Робови су били релативно мали (у Одисеjи се спомину робови чешhе него у Илиади), меhу коjима преовлаhуjу жене чиjи се рад користи у домаhинству. Државе у правом смислу те речи хомерско друштво jош ниjе знало. Велики значаj у овом периоду имали су племенски воhа (басилеj), Савет старешина (буле) и Народна скупштина (агора), коjа се састоjала од свих слободних чланова заjеднице. Са порастом социjалне диференциjациjе, Народна скупштина и племенски воhа постепено су изгубили своj претходни значаj. Оjачао се значаj Савета старешина, у чиjи состав сада нису улазили старешине, веh знатни и богати.
Разлог Троjанског рата био jе киднаповане Елене, супруге цара Мепелаjа Париса – Александра, сина троjанског цара Приjама. Дубоко увреhени Менелаj позвао jе на помоh многе цареве и ратнике. Меhу нима су били славни ратници као што су Диомед, Одисеj, Аjакси и наjхрабриjи од хероjа Ахил, млади син богине Фетиде, воhа храбрих мирмидонаца. Поход ахеjских (грчких) Дружина предводио jе стариjи брат Менелаjа Агамемнон, Цар Микен и Аргоса. Ахеjски воjници су заузели равницу измеhу троjе и мора, извукли бродове на обалу и разбили своj камп, из коjег су изводили нападе, плачкали и опустошавали мала насела. Опсада Троjе траjала jе девет година. Десета година jе била сваhа измеhу два воhе Ахила и Агамемнона. Цар Агамемнон, надмен и похлепан, увредио jе Хриса свештеника бога Аполона, одбиjаjуhи да прихвати откуп од нега, коjи jе свештеник донео за зароблену hерку. Хрис се жалио Аполлону, и он jе, разгневивши се на ахеjце, послао на них неразумлив мор, Ахил, желеhи да сазна разлог смрти ахеjских воjника, сазвао jе састанак у коjем jе прорицач Калхас открио агамемнонову кривицу, рекавши да по воли Аполлона Хрисова hерка треба вратити оцу. Разгневени Агамемнон jе уместо своjе заробленице захтевао Брисеиду, коjа jе раниjе била предата Ахилу. Огорчени Ахил jе предложио да се спор реши силом, али га jе богина Атина задржала. Изjавио jе да ни он ни негови ратници више неhе учествовати у биткама. Опозвавши мармидонце, повукао се у своj шатор. Цар Агамемнон, по сугестиjи Зевса, одлучуjе да почне борбу са троjанцима. Меhутим, раниjе жели да искуси расположене ахеjских ратника и предлаже им да се врате куhи. На незадоволство воhа, воjници се радо бацаjу на бродове, припремаjуhи се да их одмах спусте на воду. Тада Агамемнон окупла савет воjске, на коjем у одбрану интереса обичних воjника излази Терсит, наjнеподобниjи од Ахеjаца, коjи jе дошао под Троjу. Хитроумни Цар Одисеj уговорима и силом утиче на ахеjце, а Терсита jедноставно претуче кукавичке речи. Опис свих ових догаhаjа изложен jе у почетним песмама поеме.
